Alt hvad jeg ønskede mig, fik jeg.
Jeg lyttede til andres meninger
og jeg opfyldte andres drømme.
Alligevel fik jeg ting.
Men nu, i stedet for mine egne ting,
har jeg intet af, hvad jeg ønskede mig.
Men I ved, at det er vrøvl.
Enhver der skriver som dette,
ved du, at de blot søger opmærksomhed.
Undgå det for enhver pris.
For enhver pris.
Enhver pris.
Pris.
Blog: writings
i.
Kad si jednog jugoslavenskog ljeta bio osunećen, došlo je do komplikacija,
obliven krvlju, psovao si majku djevojci iz susjedstva koja te je pažljivo
ali čvrsto držala prikovanog za krevet. Ista djevojka je godinu-dvije ranije
izvadila pet centi dugačko slomljeno staklo iz tvog desnog stopala
i u naručju te odnijela do gradske bolnice.
Napisano je mnoštvo knjiga i bezbroj članaka o raspadu SFR Jugoslavije i krvavim ratovima na kraju 20. stoljeća kao njenim rekvijemom, ali koliko radova je napisano na ovu temu od strane osobe koja ne potiče s Balkana, a da u potpunosti vlada jezicima i kulturološkim nijansama koje postoje među narodima koji su prije samo tri decenije sačinjavale jugoslavensku zajednicu? Vjerovatno ne tako mnogo.
Read more…I dag ved Hindsgavl Slot stod pigerne
Og jeg ved en lille hytte kaldet Sorgenfri
Hvor selveste Hans Christian
Angiveligt stod og digtede
Flere digte til sin veninde
Og et par linjer til sin konge.
Luften var kold,
Vandet var rent,
Digtet var opløftende
Og pigerne var yndige.
Spor vil der være for altid.
En onlineven påstod at en nyligt afdød forfatterinde
gjorde det muligt for fantasygenren at blive opfattet
som en del af den såkaldte højlitteratur.
Jeg skrev tilbage, at hverken Petrarca og Dostojevskij,
ikke engang marskal Tito,
ville være i stand til at rette op på det.
Blandt al den latente sarkasme og den åbenlyse ironi,
fordelt nænsomt over længere periode,
akummuleredes der øjensynligt en masse frustration hos kammeraten.
Nu er vi ikke længere onlinevenner.
Volim ideju o moru
ali ne u trenutku kada stojim na plaži.
Uvijek je bilo prokletstvo
biti misleće biće.
Dihotomija je nusprodukt
konstantne produkcije misli,
procesa koji samo koristi samom sebi
– akcelerirajući, samoobmanjujući
ciklusni fenomen što je
neuskladiv s prirodom.
Volim vidjeti sliku psa
ali ne i imati ga u kući.
Ideja je čista, misao je truležna.
Ako će se ideja osloboditi, mora se
pustiti – učiniti autonomnom,
a to je nemoguća misija
dokle god postoji ambivalencija,
dokle god ima sumnje.
Srećom, entropija će pomoći jednom.
Jeg kan godt lide ideen om havet
men ikke så meget når jeg står
på stranden.
Det har altid været en forbandelse
at være et tænkende væsen.
Dikotomien er et produkt af
den konstante tankevirksomhed,
en proces der kun gavner sig selv
– accelererende, selvbedragende
cyklisk fænomen der er
uforenelig med naturen.
Jeg kan godt lide at se
et billede af en hund
men ikke at have den i huset.
Ideen er ren, tanken er fordærvende.
Hvis ideen skal befries
må den sættes fri – gøres autonom.
Det er dog en umulig mission
så længe ambivalensen er der,
så længe tvivlen er til stede.
Heldigvis vil entropien engang
komme til undsætning.
Kad imaš u snovima košmar
Probudiš se i shvatiš da mòra
Јоš uvijek traje,
Ti hodaš dalje, dan za danom.
I kad obuzme tuga te
Jer znaš da svladati tamu
Ne možeš sâm,
Ti kročiš gordo, dan po dan.
U tkivu bol čak je jača
I od osjećaja samog
Teškog srama
Dok preživljavaš dan za danom.
U bespuću ničega vidiš bljesak trag
Bez kojeg se briše
Svaka nada
Da poslije tmine slijedi svjetlo dana.
Nije nikakva tajna za većinu ljudi da živimo u vremenu u kojem se mnoge stvari u našoj svakodnevnici dešavaju izrazito brzo i dinamično. Stotine miliona ljudi je uhvaćeno u beskrajnoj binarnoj spirali u kojoj neumoljivo vladaju društvene mreže kao što su Facebook, YouTube, Instagram, Twitter, LinkedIn, Reddit, Snapchat, Viber i drugi. Osim enormno velike količine digitalnog sadržaja, za sve njih je zajedničko to što se sve u njima dešava munjevitom brzinom. Jedan tvit za nekoliko minuta nestaje u beskrajnom moru drugih tvitova, objava na Facebook se vrlo brzo utopi u mnoštvu drugih objava, vijesti i reklama, a video na YouTube-u zamijeni hrpa novopristiglih i još popularnijih snimaka. Na autostradu virtualne egzistencije nekoliko milijardi ljudi u savremenom društvu treba dodati još i korištenje pametnih telefona preko kojih se dodatno i još brže ulazi u gore navedeni virtualni svijet društvenih mreža.
Read more…Balkansko podneblje je decenijama bolesno podneblje. Samo tamo se prave javni skupovi podrške osuđenim ratnim zločincima. Zamislite se, podrške r-a-t-n-i-m zločincima! Razumijem da majka želi vidjeti svoga sina ratnog zločinca nakon odležane robije, ali da ga grupe ljudi žele dočekati i još ga hvaliti i uzdizati za nedjela iz ratne prošlosti i uz to mu svirati i pjevati, van je svake (normalne) pameti.
Read more…Problem svih ljudskih zajednica, a tako i one u državi Bosni i Hercegovini, je taj što često ne priznajemo mišljenje koje nije identično našem. Posljednjih nekoliko godina fasciniran sam idejama američkog filozofa Richarda Rortya, posebno onim tezama u kojima iznosi mišljenje da čovječanstvo ne treba postavljati pitanja koja istražuju ono što nas čini ljudima i šta je uopšte ljudska priroda, jer ona skoro uvijek vode ka podjelama, netrpeljivostima i sukobima u kojima se protivnička strana prikazuje kao nehumana i manje vrijedna skupina. U svakom konfliktu i ratu protivnik se prikazuje često kao neko ko je manje vrijedan, tj. kao neko ko može biti tretiran sa manjom količinom digniteta i ljudskog poštovanja. Tako na primjer u balkanskim ratovima protivnička strana se pejorativno nazivala standardnim imenicama kao što su ”četnici”, ”ustaše” i ”balije”, i pridjevima koji su imali (a imaju i danas) funkciju da ponize i dehumaniziraju suparničku stranu, jer kako bi se vojnici jedne strane mogli boriti protiv vojnika one druge, kada bi propagandna mašinerija njihove političke i vojne strukture brendirala protivničku stranu kao ljude koji uopšte nisu drugačiji od njih samih, kao osobe koje imaju iste snove, brige, ambicije i lične ciljeve u životu kao i mi? Bez propagandnih struktura mnogi vojnici bi lakše uvidjeli da su ljudi na protivničkoj strani upravo to – ljudi. Potpuno isti kao i oni. Glavna stvar što nas razdvaja je mitologija, odnosno njeno oživljavanje kroz ižvakane etnocentrične narative, naše (uvijek subjektivno) shvatanje prošlosti i oslikavanje te iste mitologije u sadašnjosti i našim ambicijama za budućnost.
Read more…