Konačno, legao sam u krevet.
Nekoliko zadnjih dana sam bio prilično uposlen, tako da sam svaki odlazak u krevet nestpljivo dočekivao, čak bih rekao da sam od samog čina odlaska u krevet napravio lični ritual. Prvo bih se presvukao u pidžamu, umio se i oprao zube, a onda bih legao u krevet i ugasio lampu. Nema gledanja televizije, nema čitanja knjiga! Samo bih ležao u mraku, gledao u zamišljenu tačku i čekao noćne vile da me odvedu u svijet snova, iako ne mogu reći da se radujem snovima. Loše snove ne volim jer me tjeraju da mislim o njima, a dobre brzo zaboravim. Treba izumiti spravu koja bi mogla snimiti naše snove, nešto poput video rekordera, a koje bi mogli redigirati i brisati.

– Kolding, početkom 2001.